Kultura kao pokretač razvoja


kroz aktivnosti NVO Zdravo da ste/Hi Neighbour
Vesna Ognjenović, Svetlana Ivačković i Vera Obradović

Kada je počeo rat u Jugoslaviji grupa ljudi iz Beograda (desilo se da su to bili razvojni psiholozi ) susrela se sa ljudima koji su neposredno doživeli brutalnost rata. Iza pridošlih ljudi stizalo je još mnogo novih. Smisao naših života bio je poljuljan.

Psihologija koju smo gradili okrenula se jače razvojnom smeru – orijentisana direktno prema onome u čemu smo. Osnovne ideje koje su nas pokrenule i koje smo dalje razvijali bile su ideje ruskog psihologa Lava Vigotskog. Njegov opšti genetički zakon sadrži stav da je struktura viših psihičkih funkcija socijalna, uključujući i njihovu genetička struktura kao i način funkcionisanja. Čak i onda kada postanu psihološki procesi one u svojoj osnovi ostaju socijalne. Iz toga sledi stanovište da je polje života zajedničko a da je osnovni izvor daljeg razvoja u gradjenju odnosa izmedju ljudi. Tako se ljudski razvoj posmatra kao beskrajan proces a ljudska jedinka se menja tokom čitavog života.

U tom kontekstu kultura je najjači socijalni generator razvoja. Ona je mnogo više od medijuma unutar kojeg se »odmotava« (un-fold) razvoj, čak i više od toga , kultura u sebi nosi klicu razvoja u njenom suštiskom značenju i daje mogućnost svakom učesniku da gradi životne dogadjaje oslonjen na totalitetet svog ekspresivnog potencijala.

Aktivnosti
Socijalna aktivnost je proizvodač nastajanja.
Lois Holzman, u Domu omladine u Beogradu, 7. 12. 2005

U razmatranju mogućih strategija zaštite i promovisanja razvoja, ključni značaj je dat socijalnoj interakciji. Radioničke aktivnosti su nastajale kao složene i otvorene interakcije u koje su bili ugradjeni elementi igre i kreativnosti. Interaktivni, igroliki složaji aktivnosti strukturirani su tako da pokrenu, podrže i integrišu individualnu i grupnu kreativnost. Grupa je u stalnoj i živoj razmeni sa socijalnim poljem i predstavlja kreativnu jedinicu koja je mnogo više od zbira pojedinaca.

Tokom radioničkih aktivnosti učesnici se izražavaju kroz različite moduse: pokrete, gestove, glasove, reči, pesme, crteže, slike, performanse.

Da bi se izazvala i podstakla divergentna aktivnost, strukturirana je eksterna divergentna akcija sa »objektima« . Sekvence aktivnosti su postavljene tako da izazovu svesnost o simboličkim sredstvima izražavanja krećući se ka neočekivanoj, nepredvidljivoj manipulaciji kao i da pojačaju svesnost o autonomiji ekspresivnih sredstava u odnosu na komunikacijski pragmatizam.

Aktivnosti su formirane oslanjajući se na izvore ekspresije posredstvom usmerene i fleksibilne upotrebe glasova, reči, gestova, boja, linija, oblika, crteža. Od učesnika se očekivalo da izraze značenje reči neverbalno, da pronadju glas za bezglasno, da oboje glas, da izraze osećanja pokretom, da za gest ili pokret pronadju boju i obrnuto, da dodirnu i osete nedodirljivo. Naša polazna pretpostavka je bila da će neuobičajena i neočekivana spoljašnja aktivnost sa sredstvima izražavanja pružiti priliku simboličkoj unutrašnjoj aktivnosti da se ispolji, da se dalje razvija i integriše u celinu. Na taj način se čuva i podstiče celovitost procesa i sprečava njegovo cepanje na unutrašnje i spoljašnje aktivnosti.

Posmatran je proces produkcije i finalni produkti su analizirani kao integralni deo samog procesa. Reakcija svih učesnika na program je bila pozitivna. Bilo je fascinantno sa kojom lakoćom i brzinom je izazvana kreativnost uprkos neposredno doživljenom razaranju a koje još uvek nije bilo okončano.

Program za adolescente

Program ima za cilj da poveća ličnu i grupnu kreativnost i odgovornost mladih za sopstveni život, pored toga teži razvijanju svih aspekata socijalne razmene medju samim adolescentima kao i izmedu adolescenata i socijalnog okruženja. Razvojni pristup vidi mlade kao snažan kapacitet unutar socijalne zajednice i podržava ih da postanu agensi socijanih i kulturnih promena.
Naše aktivnosti sa mladim ljudima izvode se kao zajedničke aktivnosti mladih i odraslih. Zajednički rad nosi u sebi obostrane razvojne mogućnosti i dobiti. Odvajanje generacija i rad fokusiran na stadijume razvoja ( stadijum adolescencije ili stadijum odraslih) podržava generacijski jaz i cepa socijalni svet prema tradicionalim kriterijumima uzrasta ili stadijuma.

Tokom godina program se razvijao dalje i transformisan je u aktivnosti kao što su radionice obučavanja tradicionalnim i umetničkim umećima i veštinama, ekološke radionice, etno umetnost, otvorene radionice-performans – aktivnosti gradjenja stvaralačkog odnosa sa kulturom ( književnost, slikanje, muzika, igra).

Tokom 2003, grupa mladih počela je da piše knjigu. Knjiga Trenutak, nastajanje, postojanje bila je završena u proleće 2004. Krajem iste godine knjiga je promovisana putem performansa koji je integrisao razgovor, pitanje i odgovaranje verbalnim i neverbalnim sredstvima, kreativni pokret i igru.

Traženje savršene ravnoteže kroz igru i igranje*
* napisala Vera Obradović

Nezaobilazan i izuzetno značajan deo svake kulture, društva, civilizacije svakako jeste igra. Po E.Finku ona je čak jedan od osnovnih fenomena ljudskog postojanja. Smisao i motivi igre su se na putu čovekovog razvoja menjali, ali je u biti njenog nastanka stajao večiti poriv da se spozna, dokuči i protumači spoljni svet pa time ostvare i mnogo struke komunikacije sa njime. U najstarijem periodu razvoja ljudske istorije igra je do te mere odslikavala način življenja da su se pripadnici jednog plemena pozdravljali rečenicom: Šta vi igrate. /citirano u R.Božovic: Metamorfoza igre/.

Igra prevashodno jeste socijalna umetnost i kao takva predstavlja neposredni, prirodni vid komunikacije. Igrom se stupa u aktivan društveni odnos, ona razvija izvršnu čovekovu snagu i deo je aktivnog gradjenja odnosa izmedju ljudi. Ona kao jezik društvenog izraza i oblik društvenog života izmedju ostalog ima moć i obećanje boljeg medjusobnog opštenja i saobraćaja.
Svaki prosvetni, osmišljeni opštedruštveni korak unapred, podrazumevao je uvek i rad na fizičkoj kulturi zajednice iz razloga što upravo telesna kultura deluje kao moćna vaspitna činjenica koja krepi, obezbedjuje podjednako kako jačanje i razvoj telesnih sposobnosti, tako i duhovno formiranje. Poznato je da igra osvežava spoljnja i unutarnja čula, da se pokretima tela snaže i razvijaju radne sile čovekovog bića.

U dečijoj igri ili u nekom grupnom plesu, individua je u situaciji kada mora da prati kretanja drugih oko sebe, da prati njihovu delatnost i intencije, i na kraju da (najčešce nesvesno) dešifruje značenje gestova i kretanja drugih. Time se istovremeno ostvaruje, na nesvesnom planu, spoznaja sebe i drugih, spoznaja medjusobnih odnosa u datom prostoru i vremenu, i društvenog značenja pojedinačnih kretnji. Različite, višestruko korisne spoznaje dosegnute putem igre obogaćuju i rekonstruišu vlastito iskustvo. Na osnovu kretnji drugih tela u prostoru i njihovih reakcija u medjusobnom dodiru, spoznaje se dublji smisao sopstvenih i tudjih delovanja. One postaju vrsta razgovetnog jezika koji se prima kao oblik neverbalne komunikacije. Svaka pojedinačna kretnja ima konstruktivnu funkciju iz odnosa Ja prema društvu, aktivno Ja stoji naspram aktivne okoline, odnosno aktivno Ja je u živoj interakciji sa okolinom.

Maga Magazinović, pionir moderne igre u nekadašnjoj Jugoslaviji, zabeležila je: »Po sebi telo nije cilj vec nosilac, izražajno sredstvo duše ali baš radi te svoje uloge i zaslužuje najveći kult i poštovanje kako bi bilo što podobnije da izražava doživljaje duševne i snažno da nosi jačinu njihovu«.

Ljudski pokret je obeležen višeslojnom problematikom i značenjskom strukturom. Može se analizirati sa različitih aspekata, počev od onih opštih kao što su ritam, tempo i dinamika pa do psihosocijalnih i semantičkih odrednica.

Igra uvek podrazumeva integraciju fizičkih i psihičkih snaga jedinke i može da se prikaže kao apstraktni pojam unutarnjih zbivanja. Plesom odnosno pokretom se apstraktni telesni jezik preobražava u konkretnu strukturu. Pokret je spoljnji znak za unutarnje kretanje duše, on u trenutku nastaje i nestaje, pretače se u neki sledeći pokret, pa stoga igru obeležava neuhvatljivi (fluidni) kod. Igra je edukativna, socijalna, etička i estetska. Igra je jedan od instrumenata univerzalnog ljudskog opštenja i saopštavanja. Igra je apstraktni govor ljudskog tela, ali i meditacija.

Rad sa mladima iz organizacije Zdravo da ste, bio je otkriće i u praktičnom i u teorijskom smislu. Putem vodjene improvizacije, ali i uz zadate pokrete postepeno se stvarao performans kakav niko nije očekivao. Samo stvaralaštvo je nadmašilo nas koji smo u njemu učestvovali. Iako ta grupa mladih nisu čak ni igrački ili dramski amateri, niti su se makar rekreativno bavili igrom ili glumom, oni su uz podršku dve igračice, jedne glumice i koreografa ostvarili igrački performans. Prolazeći tokom godina kroz Zdravo da ste aktivnosti, oni su stekli neophodnu otvorenost kako za primanje kreativnih sadržaja tako i za vlastito kreativno ispoljavanje. Na kraju, igra se u tom radu potvrdila kao univerzalno svojstvo ljudskog bića.

Da, i šta je sledeci korak napred?

Kako nastaviti i dalje graditi nove aktivnosti kad je knjiga napisana, objavljena i izvedena kroz performans?

Grupa mladih pokušala je da odgovori na izazov ovog pitanja. U svojim pokušajima da otkrije kako graditi nove aktivnosti na osnovu predhodnog iskustva, predložila je da se knjiga transformiše u kreativni pokret i igru. Kroz zajedničke i holističke aktivnosti, kreativnost pokreta i igra doveli su do osećanja novih mogućnosti. Dihotomija duša-telo je oslobodjena okova i proces pisanja knjige je transformisan i nastavljen holističkim gradjenjem novih značenja.

Proces se može opisati, predstaviti, pokazati (možete odabrati glagol koji želite) izvodom iz razgovora koji je tekao medu mladima:

U pocetku smo otkrili da imamo blago. Blago koje je u nama, koje nosimo sa sobom. Posle blaga imamo i put. Puteve do tog blaga, do nas samih, a i do drugih zato… Savršena ravnoteža jeste kada se oslonimo jedni na druge.